Boje same po sebi sadrže sile koje upućuju na pravac dubine.
Prostorni efekat boje može se ostvariti kroz svetlo-tamni kontrast, kroz nijanse toplo-hladnog, kroz kvalitet i kvantitet boje.
Jedan od eksperimenata koji ukazuju na relativnost uticaja boje sastoji se u postavljanju šest boja – žute, narandžaste, crvene, ljubičaste, plave i zelene – bez razmaka na crnu pozadinu.
Posmatranjem se stiče utisak da svetložuta istupa napred, a da se ljubičasta povlači u dubinu pozadine, dok suostale boje u prelaznim gradacijama od žute do plave.
Nanošenjem istih ovih boja na belu pozadinu menja se utisak dubine, tako da se sada ljubičasta ističe i istupa napred, a bela pozadina potiskuje žutu boju u dubinu.
Ovaj eksperiment ukazuje i na značaj boje pozadine za stvaranje utiska dubine.
Svi svetli tonovi na crnoj pozadini istupaju napred, u zavisnosti od gradacije svoje svetline, dok na beloj pozadini efekti postaju sasvim suprotni.
Kad posmatramo hladne i tople tonove jednake svetline, primećujemo da topli tonovi pokazuju tendenciju istupanja,dok se hladni povlače (plavozelena se nacrnoj pozadini povlači, dok podjednako svetla crvenonarandžasta istupa na-
pred).
Ukoliko je prisutan i svetlo-tamni kontrast, utisak dubine biće pojačan,odnosno umanjen ili čak neutralisan.
Prostorni efekat kod kvalitativnog konrasta ispoljava se tako što čista boja izgleda bliže nego zamućena iste svetline.
Oblici i boje
Usklađivanje izražajnih vrednosti boja i oblika tako da se one međusobnodopunjuju jeste jedan od osnovnih elemenata za ostvarivanje
prijatnog ambijenta u prostorijama u kojima boravimo. Kao što postoje tri primarne boje, crvena, žuta i plava, tako postoje i tri osnovna oblika, kvadrat,trougao i krug.
Kvadrat simboliše materiju, težinu i oštru oivičenost.
Svi oblici koji su određeni vertikalama i horizontalama mogu se podvesti pod oblik kvadrata, gdespadaju i krst, pravougaonik i njihove varijacije. Statičan i težak oblik kvadrata slaže se s utiskom težine i neprovidnosti koji daje crvena boja.
Uglovi i dijagonale trougla odaju utisak agresivnosti i borbenosti, kao i svi drugi oblici dijagonalnog karaktera,gde spadaju romb, trapez i sl.
Njihovu bestežinsku odliku najbolje odražava jasna žuta.
Krug je stecište tačaka podjednako udaljenih od centra i smeštenih u istu ravan, i izaziva osećanje glatkosti i neprekidnog pokreta.
Njemu odgovara providno plava boja.Ustanovljeno je da bojama drugog reda,narandžastoj, zelenoj i ljubičastoj, odgovaraju redom oblici trapeza, trougla sa zalučenim stranama i elipse.
Sklad između ekspresija boja i oblika deluje smirujuće i čini prostor uravnoteženim.
Korekcija prostornih nedostataka bojom
Da bismo određeni ambijent učinili harmoničnim, moramo prvo voditi računa o tome kako i koliko je taj prostor osvetljen.
Ako je okrenut ka jugu,za primarne površine poželjno je kao podlogu upotrebiti hladnije boje, a ako je okrenut prema severu i u njega slabo ulazi sunčeva svetlost, treba ga obojiti toplim bojama.
Pri daljem izboru boja logično je poći od funkcije predmeta ili prostorije, a zatim i od njihove veličine.
Neka opšta pravila za boje u stanovima nalažu da spavaćim sobama odgovaraju umirujuće boje, kupatilu osvežavajuće, dok u dnevnom boravku onekoje stimulišu društvenost.
Radne sobe treba da deluju motivišuće i inspirativno, dok boje u trpezarijama mogu da podstiču apetit, a kuhinji odgovaraju one koje ostavljaju utisak čistoće.
Dvadeseti vek je sa svojim industrijskim karakterom uveo trend monohromije, te su još uvek česti monotoni prostori u kojima preovlađuje samo jedna boja.
Ako se neumereno koriste susedne hladne boje (plava, tirkiz, zelena), umesto spokojno i sveže, ambijent će delovati depresivno i anemično,dok preteranom upotrebom toplih tonova (žuta, narandžasta, crvena)
postoji opasnost da ambijent deluje razdražujuće umesto vedro, što je utisak kakav takvi tonovi uglavnom izazivaju.
Ukoliko želimo da osvežimo neki monohromatski prostor, upotrebićemo boju koja može biti veoma intenzivna,ali tako da bude kvantitativno najmanje zastupljena.
Dobro izbalansiranom upotrebom kontrastnih boja izbegava se monotonija i unosi živost u ambijent.
Ako ceo spektar zelene boje lišća iskoristimo u jednoj prostoriji, to ćestvoriti smirenu atmosferu, ali ako u takav ambijent unesemo i neke vatreno crvene ili ljubičaste detalje, npr.jastučiće, šare na zavesama i sl., one će u tu pomalo sumornu otmenost uneti živost.Uz pomoć boja možemo da umanjimo i prostorne nedostatke u svim prostorijama stana ili bilo kom drugom prostoru u kom boravimo.
Ukoliko je soba mala i mračna, najbolje je u njoj upotrebiti svetlije tonove. Za pod se može upotrebiti nešto tamnija bojazbog utiska ravnoteže, a za zidove veoma svetli i pastelni tonovi, dok je za plafon najbolja bela.
Nameštaj u takvoj sobi treba da je od jednobojnih materijala.
Ako je prostorija jako izdužena, najudaljeniji zid treba bojiti tamnijim ili toplijim bojama da bismo zid vizuelno približili.
Na takvom zidu mogu se iscrtati i neke šare ili upotrebiti dezenirani tapet.
Ako je prostorija veoma široka, njeno vizuelno sužavanje postiže se bojenjem bočnih zidova tamnijim ili toplijim tonovima, ali pri tom treba paziti da se ne ostvari suprotan efekat, tj.da soba vizuelno ne odaje utisak hodnika.
Plafon po pravilu treba bojiti svetlijim bojama jer se time postiže utisak prozračnosti prostorije.
Izuzetak od tog pravila mogu da budu samo veoma visoke tavanice.
Kada bismo i analizirali sve moguće prostorne efekte boja, zaključili bismo da na konačnu ocenu prostorne uravnoteženosti ipak najviše utiče izoštrenost opažanja i osetljivost svakog pojedinca,
kao i ideja vodilja kojom transformišemo neki prostor pretvarajući ga u specifičan ambijent.
© IT’S YOUR WORLD.BUILD IT. Naše vreme tek dolazi, Pravi izbor trajna veza Ag-adaptacija . – Tradicija uspeha – SNAGA JE U NAMA!
