Malterisanje

U današnjem članku pričamo o malteru, na koji način se malter pravi, kao i šta je malterisanje i koje sve vrste malterisanja postoje.

Malter

Malter predstavlja idealan završni sloj za vaš dom. Nastaje mešanjem osnovnog veziva kao što je cement ili razne vrste kreča, vode i peska. Ova smesa se koristi za prekrivanje fasada, zidova i plafona, kako bi se nakon što očvrsne stvorila ravna podloga odnosno površina. Postoje različite vrste maltera kao i njihova namena koja je u zavisnosti od topa maltera različita, pa tako imamo –

1. Cementni malter – se pravi tako što se meša cement, pesak i određena količina vode uz konstantno mešanje. Vode treba dodati toliko da malter postane plastičan. Cementni malter se koristi za fugovanje spojnica i malterisanje površina koje treba da su vodonepropusne, za tanke zidove i spoljno malterisanje osetljivih delova fasade, za spoljna malterisanja i dersovanja kao i za zidanje veoma opterećenih zidova i stubova. Cementni malter je najčvršći malter, ali ima sklonost ka stvaranju prslina jer nije elastičan.

2. Krečni malter – se pravi mešanjem gašenog kreča i vode dok se ne dobije krečno mleko, potom se dodaje pesak i nastavlja sa mešanjem. Ovaj tip maltera se koristi za malterisanje zidova i plafona, za zidanje slabije opterećenih zidova. Krečni malter je plastičan i vrlo se lako ugrađuje, ali nema veliku čvrstoću i slabo je otporan na vodu pa se samim tim najviše koristi za malterisanje unutrašnjih zidova i plafona, u prostorijama koje nisu pod uticajem vlage.

3. Produžni malter – je malter koji je modifikacija krečnog, a pored krečnog kao vezivo ima i cement. Način na koji se pravi ovaj malter je tako što se pesak i cement mešaju na suvo, pa se onda dodaju krečnom malteru, a ukoliko se koristi kreč koji je u prahu, svi sastojci se mešaju na suvo i onda se dodaje voda. Naziv ’’produžni’’ je zbog toga što mu treba više vremena za očvršćavanje. Produžni malter se koristi za unutrašnja i spoljašnja malterisanja, za zidanje opterećenih zidova i zidova pod uticajem vlage. Ovaj malter je, zbog toga što sadrži cement i kreč, čvrst i otporan na atmosferske uticaje.

4. Produžni gips malter – se pravi od gipsa, kreča, peska i vode. Kreč čini malter elastičnijim i produžava mu vreme vezivanja, ali i smanjuje čvrstoću gipsa. Pravi se tako što se gipsana kaša dodaje krečnom malteru, koji ne sme da ima puno vode. Produžni gips malter se koristi za malterisanje plafona i unutrašnjih zidova, pogodan je za ugradnju zbog svoje obradivosti. Mana kod ovog tipa maltera je ta što je slabo otporan na vodu.

U zavisnosti od završne obloge zida, malterisanje se može uraditi na više načina. Pre samog malterisanja potrebno je odraditi pripremne radove, odnosno zidove je potrebno očistiti od žica kao i od izbočina koje su nastale prosipanje maltera tokom zidanja. Potom se zidovi nakvase vodom kako opeka ne bi povukla vlagu iz maltera koja je potrebna za njegovo vezivanje. Na svim ivicama je potrebno postaviti zaštitne ugaone profile. Kada su svi grubi građevinski radovi završeni, sledi malterisanje unutrašnjih površina, a zatim i spoljašnjih.

Namena prostorija određuje i koji će tip malterisanja biti, tačnije:

1. Grubo malterisanje
2. Dersovanje
3. Glatko malterisanje
4. Mašinsko malterisanje

Grubo malterisanje

Ovaj tip malterisanja se obavlja samo u sporednim prostorijama, ili kada se zid završno oblaže materijalom na potkonstrukciju. Malter se nabacuje mistrijom na površinu, razvlači se mistrijom i tako ostaje bez dalje obrade.

Dersovanje

Dersovanje predstavlja vrstu grubog malterisanja i takođe se obavlja mistrijom. Ovim tipom malterisanja se ispunjavaju samo spojnice i malter se ravna sa površinom zida. Dersovanje se koristi za podrume, dimnjačke kanale kroz tavanski prostor i van krova.

Glatko malterisanje

Malterisanje se obavlja u svim prostorijama gde borave ljudi, odnosno stambeni prostori, učionice, kancelarije i slično. Glatko malterisanje se radi u dva sloja, prvi sloj je grubi, a drugi fini. Prvi sloj se izvodi malterom od krupnijeg peska koji se na zid nabacuje mistrijom. Kada grubi sloj očvrsne, sledi drugi sloj odnosno fini sloj koji se izvodi sa ređim malterom od sitnog peska koje je prosijano kroz sito. Ukoliko se nakon malterisanja žele postići potpuno ravni zidovi, onda je potrebno uraditi gletovanje.

Mašinsko malterisanje

Mašinski malter se izrađuje i nabacuje mašinama. Pripremni radovi su isti kao i kod ručnog malterisanja. Prvo se malterišu plafon i gornji delovi zidova, tako što se ispraskaju malterom i potom ravnaju. Potom sledi prskanje zidova, ravnanje, dopunska obrada i gletovanje. Mašinsko malterisanje je brzo i manji je utrošak materijala. Postoji i nekoliko vrsta mašinskih maltera odnosno –

1. Krečno – cementni malteri  – Predstavljaju tvrde maltere i zbog svog sastava deluju grubo kada se nanesu na zid. Prednost ovog tipa maltera je što bolje prenose opterećenje i otproniji su na udarce. Zbog grubog izgleda potrebno ih je obraditi naknadno.
2. Krečno – gipsani malteri – Ovi malteri su glađi, mekši i osetljiviji. Nije im potrebna završna obrada i potrebno ih je postavljati u prostorijama u kojima nema vlage ili vode.
3. Termoizolacioni mašinski malteri – Ove maltere, kao što sam naziv kaže, karakterišu termoizolaciona svojstva jer im se dodaje glinopor ili neki drugi minerali odnosno supstance koje imaju slična svojstva.
4. Glineni malteri – ovaj tip maltera se nanosi mašinski jer su mekši manje otporni na udarce, a prednost im je što su sasvim prirodni materijali pa samim tim dobro ujednačavaju klimu u prostoru.

Unutrašnje malterisanje – ručno

Ručno malterisanje predstavlja najstariju tehniku ravnanja zidova.  Smeša za ručno malterisanje se pravi u ručnoj mešalici. Prednost ručnog pravljenja maltera je mogućnost doziranja i variranja svake sledeće količine, pa se pri samom malterisanju može kontrolisati tekstura kao i struktura, grubost površine i rustičavost površina.

Mane ovog tipa malterisanja, tačnije nedostaci su u tome što se malter meša na licu mesta u ručnoj mešalici i samim tim sastav nije uvek isti, a ta razlika se odražava na  neujednačenu tvrdoću.