Zidanje kamenom

Današnja tema je zidanje kamenom, odnosno koji sve načini zidanja kamenom postoje kao i koje su glavne karakteristike istih. Takođe ćemo reći nešto više i o samoj obradi kamena. Kamenom se mogu izraditi ogradni, potporni ili temeljni zidovi. Takođe se kamen može koristiti i za ukrašavanje enterijera. Kamenom možete ozidati šank ili kamin, uraditi staze ili ukrasiti vaše dvorište.

Zidanje oblucima

Kameni obluci su od 30 cm do 100 cm i dobijaju se iz rečnog korita. Ukoliko nema drugog pogodnijeg kamena, obluci se koriste za zidanje ili kada je potrebno postići estetski efekat. Kod zidanja oblucima, nema ravnih naležućih površina. Svaki kamen je potrebno utvrditi čivijama od kamenčića pri postavljanju, kako ne bi došlo do pomeranja. Takođe se i prostor između kamenja čivija sitnim komadima. Najkrupniji komadi se postavljaju na uglovima, naizmenično dužom stranom.

Na svakih 1m do 1,5 m visine zida se opekom 4 do 5 redova. Time se ravna zid. Libažni slojevi su slojevi opeke. Prilikom zidanja koristi se krečni malter od hidrauličnog kreča. Zidove iznutra je potrebno obložiti nasatičnom opekom udaljenom od 6 cm do 7 cm od kamenog zida, ako se zidaju zidovi stambenih objekata. Pomoću vezača utopljenih u bitumen se nasatični zid oslanja na kamen. Najmanja debljina je 50 cm.

Zidanje kiklopskih zidova

Kiklopski zidovi predstavljaju zidanje grubih kamenih komada. Ti komadi su istesani u višeugaone oblike i složeni su tako da se mnogougli vide na licu zida. Karakteristika koja krasi ove zidove je i ta što se po 3 spojnice spajaju u jednu tačku. Ovaj tip zidova je pogodan za potporne i ogradne zidove. Za noseće zidove nisu pogodni jer višeugaona spojnica ne stvara dobru vezu poput horizontalne i vertikalne.

Zidanje lomljenim kamenom

Lomljeni kamen mora biti visine od 15 cm do 30 cm, a dužinu 4 do 5 visina. Zidovi mogu biti od običnog lomljenog kamena i slojevitog lomljenog kamena. Kamen se u zidove ugrađuje slojevito kako su ležali u rudniku. Time će izdržati veće pritiske. Kamen je potrebno doterati klesanjem onih delova koji nisu pravilni. Naizmenično se u slojevima smenjuju dužnjaci i vezači. Zid se mora poravnati po celoj debljini posle svakih 1,2 m do 1,5 m.

Zidanje tesanicima

Važne zgrade se zidaju kamenim tesanicima. U kamenorezačkim radionicama se izrađuju kameni blokovi prema planu fasade. Na fasadi, svaki tesanik ima svoje određeno mesto. Visina tesanika za manje zgrade je 25 cm, a za veće zgrade je 35 cm. Posebni komadi se izgrađuju za zidanje na uglovima. Spoljna površina tesanika može biti obrađena na različite načine.

Rustika-tesanici imaju grubo obrađenu površinu, a fino obrađenu obrubu.
Dijamant-tesanici imaju površinu obrađenu u obliku piramida
Jastučasti tesanici imaju ravne površine, a zaobljene ivice

Zidanje tesanicima se radi na sledeći način:

Za početak je potrebno očistiti naležuću površinu za kamen, a nakon toga se postavljaju metalne pločice na 4 ugla. Debljinu spojnice određuju pločice. Potom se tesanik stavlja na svoje mesto i otklanjaju se njegove nepravilnosti. Klesar uklanja nepravilnosti na licu mesta. Kada se tesanik ponovo podigne, malter se razastre i blok se vraća na svoje mesto. Drvenim maljem se udara kako bi se istisnuo višak maltera iz spojnice. Spojnice se nakon toga oblepe ilovačom i pune krečnim malterom ili produžnim malterom.

Zidanje mešovitih zidova

U zavisnosti o vrste materijala zidovi mogu biti mešoviti, odnosno od opeke i kamena, od opeke i betona, od kamena, opeke i betona. Po horizontali i vertikali se ostvaruju mešovitost. Kada je reč o horizontali ona se postiže tako što se određen broj redova zida u kamenu, a nekoliko redova se ozida opekom. Estetski efekti se postižu smenom belog kamena i crvene opeke.

Opekom ili tesanicima se uglovi i delovi zidova oko otvora rade. Mešoviti zid se formira tako da se spoljno lice izvodi od tesanika, a unutrašnje od opeke. Tesanici se izrađuju kao vezači i dužnjaci, a dimenzije tesanika se moraju uklopiti u dimenzije opeke.

Zida se tako što se izvede jedan sloj dužnjaka, potom sloj vezača. Može se izvesti i tako da se zida najviše dva sloja dužnjaka i jedan red vezača. Izvođenje mešovitog kamena od pritesanog kamena i opeke je takvo da se cela debljina izvede od kamena, a unutrašnja stana se obloži zidom od pola opeke.

Zid od oblutaka, betona i opeke se izvodi na način da se sa spoljne strane izradi jednostrana daščana oplata, a uz nju se zidaju obluci sa opekom od 12 cm.

Najčešći način obrade kamena

Način i tehnika obrade kamena zavisi od stene od koje je kamen dobijen, kao i od njegove namene. Najčešći način obrade kamena su tesanje, rezanje, glačanje i poliranje.

Tesanje kamena

Ovo je najstariji oblik obrade kamena i njime se najčešće obrađuju veliki komadi kamena nepravilnog oblika. Tesanje se vrši čekićem ili špicem. Ivice kamena se obrađuju kako bi se dobio oblik koji odgovara pravougaonom paralelopipedu. Prvo se izvlače ivice, a potom se vrši tesanje strana.

Rezanje kamena

Ovo je brza, precizna i jeftina opcija obrade kamena jer se obavlja mašinama. Rezanje se vrši pomoću raznih testera sa zupcima ili bez njih. Za rezanje kamena se može koristiti i čelična žica bez kraja. Za mekši kamen se koristi testera bez zubaca, a za tvrđi testere sa zupcima. Zupci su napravljeni od dijamanta ili specijalnog čelika.

Glačanje kamena

Ovaj tip kamena se koristi za unutrašnje i spoljašnje radove. Glačanjem se dobija ravna površina, a struktura i boja kamena se ističu. Uz pomoć gladilice se vrši glačanje. Površina gladalice može biti od peščara, kvarcnog peska ili šmirgla. Prvo se glača sa gladilicom krupnijeg zrna, a potom sa sitinijim zrnom. Obavezno je polivanje vodom. Može se raditi ručno ili uz pomoć mašina u zavisnosti od veličine površine koju je potrebno obraditi.

Poliranje kamena

Poliranjem se dobija sjajna površina koja naglašava boju i ističe prirodnu lepotu kamena. Poliranje je moguće uraditi šmirglom, tečnim voskom, abrazivnom pastom i drugim sredstvima.