Principi projektovanja enterijera

Projektom enterijera može biti obuhvaćen ceo objekat ili samo određene prostorije ili delovi prostora. Kvalitetan dizajn i principi projektovanja enterijera obezbeđuju da objekat bude atraktivan i ekološki bezbedan, kao i funkcionalan. Kada je prostor dobro projektovan on zadovoljava potrebe korisnika.

Projektovanje funkcionalnih enterijera obezbeđuje da svaki deo unutrašnjosti funkcioniše efikasno. Projektanti imaju na umu da projektno rešenje mora biti isplativo. Pri tome je bitno da se ne gubi estetska vrednost kao ni karakteristike materijala. Kada je reč o izboru materijala, potrebno je voditi računa o performansama, dugovečnosti i privlačnosti materijala.

Osnovni principi projektovanja enterijera

Kada znate osnovne principe dizajniranja enterijera, onda svaki prostor možete da uredite po vašem ukusu. Postoji pet osnovnih principa dizajniranja enterijera:

Ravnoteža

Kada je reč o dizajniranju, ravnoteža stvara osećaj uređenosti. Ovo je važno zbog izjednačavanja vizuelne teine objekta. Ravnoteža se stvara preko oblika, boja, obrade i teksture. U odnosu na svetle i hladne nijanse, tamne nijanse i intenzivne boje imaju veću težinu. Postoje tri različite vrste ravnoteže:

Simetrična odnosno formalna ravnoteža – tradicionalni prostori zahtevaju simetričnu ravnotežu tamo gde je prostor jednako podeljen na dve strane. Ukoliko niste pažljivi ovaj način ravnoteže može biti dosadan i monoton.

Asimetrična odnosno neformalna ravnoteža – Ovaj vid ravnoteže može biti komplikovaniji. Vizuelna težina linija, boja i formi su balansirani bez kopiranja.

Radijalna ravnoteža – Ovaj tip ravnoteže je neophodan kada postoji centralna tačka iz koje elementi enterijera proističu.

Ritam, harmonija, proporcija i razmera

Ritam u dizajnu je stvaranje šablona ponavljanja ili kontrasta kako bi se stvorio vizuelni interes. Ovo se može postići korišćenjem istih boja ili oblika. Svrha ritma jeste da primećujete svaki detalj prostorije. Kada svi elementi rade zajedno u stvaranju jedinstvene poruke, tada nastaje harmonija. Harmonija u prostoru stvara osećaj ispunjenosti. Proporcija predstavlja odnos veličina jednog elementa u odnosu na drugi. Razmera je odnos jednog objekta prema drugom, ili prema prostoru u kome se nalazi.

Proces projektovanja enterijera

Sam proces projektovanja započinje razumevanjem funkcionalne i estetske potrebe prostora. Projektanti u potpunosti moraju biti upoznati sa svim aspektima arhitektonsko-građevinskog projeta. Takođe moraju efikasno da komuniciraju sa stručnjakom koji je uključen u izradu. Projektna dokumentacija ilustruje temu enterijerskog rešenja i detalja, pa je samim tim neophodna.

Projektanti pružaju tehnički opis kako bi informisali korisnije o izboru materijala. Projekat treba da prikazuje planirani koncept. Projekat sadrži osnove, preseke, izglede, perspektive, detalje i 3D prikaze. Kada je projektni koncept odobren i materijal izabran, projektno rešenje se predaje.

Izbor završnog materijala

Kada je reč o izboru završnih materijala, oni moraju da budu u skladu sa odgovarajućim standardima za funkcionalnost i izdrživost. Takođe moraju biti u skladu sa važećim građevinskim propisima.

Podne obloge

Veoma bitan element dizajniranja enterijera su podne obloge. Boje završnih podloga utiču na osvetljenost prostorije, dok akustične osobine imaju ulogu u sprečavanju prenošenja zvuka. Zbog jakih odsjaja treba izbegavati postavljanje bele boje, odnosno svetlih boja. Podovi trše habanje i najskuplji su završni materijal.

Postoje tri glavne kategorije podnih obloga:

Podovi čvrstih površina odnosno beton, kamen, drvo, keramika i teraco
Podovi otpornih površina odnosno vinil podovi, podovi od guma i podovi od linoleuma
Podovi mekih površina odnosno tepisi i tepisoni

Podovi čvrstih površina

Beton – osnovni konstruktivni materijal, a kada se uglača, ofarba i glazira predstavlja estetski pogodnu podnu oblogu.
Drvo – podloge od drveta se primenjuju u posebnim prostorijama. Tvrde podne obloge su izdržljivije u odnosu na meke.
Kamen – kameni podovi mogu biti od granita, mermera, krečnjaka i travertina. Takođe mogu biti polirani, izbrušeni i termalni.
Keramičke pločice – prave se od gline ili porcelana. Postoje 4 kategorije apsorpcije i u odnosu na nivo određuje se otpornost na bojenje i prljanje.
Teraco – ovo je podni materijal koji je sastavljen od delova mermera različitih veličina, koji su potopljeni u cementni malter.

Podovi otpornih površina

Vinil podovi – oni se prave u obliku pločica raznih dimenzija, kao i u obliku traka. Vinil su ekonomične podne obloge koje se lako čiste i popravljaju, a takođe ih je i jednostavno postaviti.
Linoleum – ovo je prirodni proizvod koji nastaje od ulja lanenog semena, plute i brašna od drveta. Može se kupiti u rolnama ili velikim pločama, a dostupan je u raznim dezenima i bojama.

Zidne obloge

U zavisnosti od konstrukcije zida, bira se i tip zidne obloge. Završna obrada zidova je krečenje izgletovanih površina. Postoji nekoliko različitih zidnih obloga koje se najčešće koriste:

Gips kartonske ploče – sastavni su deo pregradnih zidova ili se postavljaju na postojeće zidove.
Zidne obloge od tkanine – ovo je prelep završni materijal u enterijeru.
Boje – jeftin završni materijal koji se jednostavno nanosi i može biti raznih booja i tekstura. Završnica boje može biti mar, satenska, polusjajna ili sjajna.
Keramičke zidne obloge – mogu biti glazirane i neglazirane. Imaju manju otpornost na udarce, odnosno njihova otpornost zavisi od podloge na koju se pločice postavljaju.
Drveni zidni paneli – zidovi koji su obloženi furnirom daju luksuzan izgled. Drveni paneli moraju imati određene karakteristike, poput vatropropusnosti u zavisnosti od mesta gde se postavljaju.

Plafonske obloge

Za plafon se mogu koristiti razne obloge, poput spuštenih plafona, drvenih obloga i slično. Uobičajeno je da se preko gletovanih površina kreči, ali ćemo mi reći nešto više o spuštenim plafonima kao i o drvenim plafonskim oblogama.

Spušteni plafoni – odlikuje ih jednostavnost ugradnje, povoljna cena, kao i široke estetske mogućnosti. Mogu se izraditi od nekoliko vrsta materijala u zavisnosti od želja. Dizajner ovde mora obratiti pažnju na detalje koji mogu uticati na izgled plafona. Detalji koji utiču su položaj i visina natprozornih i nadvratnih greda, raspored rešetki KGH sistema, položa, oblik i dimenzije kanalizacionih instalacija i još mnogo toga.

Spušteni plafoni se sastoje od potkonstrukcije i obloga spuštenih plafona. Mnoge prednosti krase spuštene plafone, a neke od njih su:

• Jednostavnost ugradnje
• Povoljna cena
• Estetske mogućnosti
• Doprinos komforu i funkciji prostora
• Protivpožarne karakteristike

• Popravke i rekonstrukcija enterijera

Plafoni od drvenih obloga – drvo u enterijeru daje rustičan izgled i toplinu. Mogu se raditi od ploča, panela i dasaka. Drveni plafoni moraju pripadati određenoj protivpožarnoj kategoriji. Takođe bitno je naglasiti da je drvo odličan izolator, pa je povoljan za ugradnju u hladnijim klimama.